Пролог

ЉУДИ И КРИЗА, ЉУДИ КРИЗЕ, КРИЗА ЉУДИ
Доброчинство сад

Идиот. Ίδιώτης. Према изворном значењу ове старогрчке речи, то је човек равнодушан према интересима заједнице у којој живи и државним питањима, сав окренут свом приватном, омеђен и премерен својим себичностима. Сав свет је свео на свој забран. Друштво је само ловиште, простор у који се улази да се награби и попут слепог кучета навуче у своје легло. Нема моралних препрека, нема обзира, нема милости. Иако му никада толико неће требати, ипак граби још и још. За сваки случај. Идиот је и по томе што ће увек, тобоже продорно и сналажљиво, успешно, дати веће за мање: душу за паре, благостање свих за своје благостање, веру за вечеру.
Ни модерног идиота не занимају патња или радост ближњих ван његовог забрана. Песник каже: „Мене све ране мога рода боле.” Идиот му се цери у себи: „Идиот!” Тајно ће узети пет милиона евра да приликом продаје цену државне имовине обори за 50 милиона. За још пет милиона мирно ће препустити виталне секторе привреде, на пример прехрамбену индустрију, страној држави са којом је његова до јуче била у оружаном рату, а и сад је, само другим средствима. За одговарајућу суму, не трепнувши, он ће допустити увоз и пуштање у промет сумњивих лекова, или зажмурити пред убацивањем огромних количина разорних наркотика. Биће „народни представник” само зато да би од тих несрећних људи, насмешен, још више отео. Својим потписом даће земље и градове, прошлост и будућност свог народа, ако заузврат добије згодну скривалицу за унутрашњу употребу и одржавање на власти још коју годиницу.
Нема везе како изгледа његов портрет на тавану, његово стварно лице; идиот се никада неће пењати на таван. Купиће медије и они ће наметнути друштвену вредносну лествицу искључиво према томе колико си награбио. Та маните се губитничких песничких будалаштина. Попут ове: „Свачије ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свачије ће се дело испитати какво је.” (1 Кор. 3, 13)
Да ли је ово време тријумф Идиота? Да ли је бити Идиот једино могуће системско решење? Свак од нас, својом богомданом слободном вољом, разрешава ова питања. У прошлом броју показали смо како су то, на Косову, учинили честити српски бајкери. У овом броју ћете видети како је то чинила Новосађанка Марија Трандафил у XIX веку, или како то данас чине Новак Ђоковић и „Наша Србија”.
Нисмо сви идиоти.